Zdrava i nezdrava sebičnost

[CocoMa]

Ljubav podrazumeva dinamički odnos davanja i primanja. To važi za sve vrste ljubavi, prijateljstvo, ljubav u porodici, ljubav između muškarca i žene. Neke osobe samo uzimaju a ništa ne daju za uzvrat. To su sebične osobe. Svi ljudi bez izuzetka su sebični ali nisu svi sebične osobe. Postoji razlika između zdrave i nezdrave sebičnosti.

Šta je to zdrava sebičnost?

Svi ljudi žele da udovolje sebi, zadovolje svoje potrebe i dobiju ono što žele. U tome nema ničeg loše, i to jeste sebično. Pored toga što prirodne žele da zadovolje sebe, normalne osobe, pored osećaja za sebe, imaju i osećaj za druge. Žele drugima dobro, žele da pomognu, brinu o drugima, žele da dele sa drugima i uživaju u tome. Taj osećaj se bazina na jednoj unutrašnjoj crti ličnosti koja se naziva emapatija. Empatija stvara protivtežu sebičnosti i tako se stvara zdrava sebičnost. Osoba brine o sebi, ne dozvoljova da je neko iskorišćava, voli sebe ali u isto vreme ima i osećaj za druge, može da voli druge i da se brine o njima. To je zdrava, uravnotežena sebičnost.

Empatija i sebičnost

Međutim, nemaju svi isti stepen empatije. Kao i kod svake crte ličnosti postoje ljudi koji su ekstremi a njaveći broj ljudi je prosečan, (kao i kod inteligencije). Ekstremno emaptične osobe previše brinu i staraju se o drugima, njihovim osećanjima i životima i često na svoju štetu. Takve osobe ne da nisu zdravo sebične već malo vode računa o sebi. To je loše za njih. Takvo osobe nazivamo “dobričinama”. Ali te osobe koliko su dobre za druge toliko su loše za sebe. Nije dobro biti dobričina. Ako ste previše empatični naučite kako da napravite pravi balans između brige za sebe i brige za druge.

Šta odlikuje nezdravo sebične osobe?

S druge strane postoje sebične osobe, nezdravo sebične osobe. Sebične osobe su deficitarne sa empatijom ili je nemaju uopšte. Njihova empatija je zakržljala ili je nikada nije ni bilo. Zbog toga takve osobe nemaju ili imaju jako malo osećaja za druge, čak i za one najbliže. Ekstremni primeri toga su majke koje bacaju svoje bebe u kontejner, ubice, sadisti, mučitelji, zlostavljači i sl. Pored tih esktrema postoji blaži oblik odsustva empatije, to su osobe koje ne brinu o drugima, manipulišu, iskoričavaju ih i sl. To su jednostavno sebične osobe.

Takve osobe su hladnog srca, one imaju osećaj samo za sebe, odnosno samo su sebične. Takve osobe iskorišćavaju druge, često su veoma uspešne u životu jer mogu da bez problema gaze preko leševa do svog cilja. Sebične osobe često dugo žive jer nemaju mnogo stresa koji nas ostale troši. Sebilne osobe se veoma brinu o sebi i to je jedan od razloga zašto žive duže.

Generalno gledano nezdrava sebičnost je emocionalni hendikep koji osobu čini nesposobnom za ljubav. Neki ljudi su jednostovano nesposobni za ljubav. Takvi ljudi zaista postoje. Imajte to u vidu kada stupate u odnose sa drugima.

Najgora stvar koju možete da uradite sebi je da budete sa sebičnom osobom a da pritom vi niste sebični. Sebična osoba će vas samo iscrpeti a od nje nećete dobiti ljubav. Dobićete samo probleme. Ne može vam neko dati nešto što sam nema.

Sebičnost, odnosno odsusutvo empatije je mnogo više urođena nego stečena osobina i stoga se ne može promeniti. Nikada nisam video da je neko od sebične osobe postao empatičan, brižan za druge, altruistična i osećajna osoba. Ako vidite da je neko sebičan, a vi niste, vi samo produžite dalje. Nema razloga da se nadate da će se ta osoba promeniti li još gore da verujete da ćete je vi “popraviti”. Samo produžite dalje.

Kako da prepoznate da li je neko nezdravo sebičan?

Sebičnost kao i nesebičnost se uvek poznaje samo po delima, nikada po rečima. Nezdravo sebične osobe, samoživi ljudi su često veoma slatkorečivi, oni su “žrtve drugih”, mnogo “daju” i sl.

Dr Vladimir Mišić

[CocoMa]

.

 Ekstremno emaptične osobe previše brinu i staraju se o drugima, njihovim osećanjima i životima i često na svoju štetu. Takve osobe ne da nisu zdravo sebične već malo vode računa o sebi. To je loše za njih. Takvo osobe nazivamo “dobričinama”. Ali te osobe koliko su dobre za druge toliko su loše za sebe. Nije dobro biti dobričina. Ako ste previše empatični naučite kako da napravite pravi balans između brige za sebe i brige za druge.

Ne volim ekstremno empaticne osobe...jednostavno mi ne gode...

[SmokingMan]

I iza extremo, pomalo dosadnih, a nije im zamjeriti, emapitatčnih osoba stoji sigurno neki porodični istorijat neskaldnih roditeljskih odnosa, često praćena nedostatkom međupartnerske istinske ljubavi, nemogućnosti da oba ili jednog od roditelja da na pravi način prenesu/e ljubav na svoje djete / djecu. I to zna često biti razlog emocionalne neuravnoteženosti kod djeteta koje odrasta, pa tu i temo se zna pojaviti disbalans u emotivnom segmentu, ali često u pravcu da ta osoba iz dobrih namjera želi ponuditi sebe drutšvu kao dovoljno dobar drutšveni segment, koji, iako u deficitu primljene količine ljubavi, pruža ljubav. U isto vrijeme dok je daje drugima, on žudi u sebi da je i primi zauzvrat, jer tim pokušava da emulira ugodno okruženje u kojem će se osjećati sigurno i prihvaćeno, jer to nije imao prilike da doživi kao djete. I isitna je da se ne tako rijetko u toj konstelaciji odnosa ode pa skoro do krajnjih granica, što može dovesti do prevelikog psihološkog zamora, razočarenja, što uslijed velikih očekivanja, što zbog ponekada lošeg izbora kruga prijatelja ili partnera, koji baš nisu skloni ka "emotivnoj razmjeni." To zapravo ne govori da nisu vrijedni ljubavi, i da ih je neophodno izbjegavati, da od njih nemamo nikakve društvene koristi, već može biti indikator da se malo posvetimo sebi, kako bi imali veći osjećaj samokontrole emocija, i možda tada već možemo samo dati jaču potporu gradnji jačih temelja socijalne interakcije, a da prethodno ništa ne izgubimo od onoga što smo već stekli kao "društveno sredstvo razmjena", što na intelektualnom, duhovnom, emocinalnom, tako i materijalnom.