Kako nauka definiše ljubav
Ne definiše je. Posmatra je kao emociju na koju ništa ne utiče, gotovo kao neobjašnjivu silu, a proučava ono što je vidljivo i dostupno za proučavanje – efekte koje ljubavna osećanja kod ljudi izazivaju, fizičke i psihičke “simptome” ljubavi, a pre svega hemiju, onosno, uticaj hormona.
Istraživanja pokazuju da je ljubav na prvi pogled sasvim moguća – to nije ono osećanje koje imate kad pogledate osobu koju volite i poznajete već godinama, ali jeste duboki osećaj da ste povezani na nekom višem i dubljem nivou, da vas druga osoba privlači, da vam je više nego prijatna (kao da je već poznajete) i da se u njenom društvu osećate dobro i udobno – kao da više niste sami.
Naš mozak počinje da emituje “ljubavne” hormone, onog trenutka kad uočimo nekog ko nam se sviđa, kaže nauka, a to znači da smo svi potencijalni zavisnici od ljubavi. Stručnjaci se ne libe tvrdnje da je ljubav najbolja vrsta zavisnosti, objašnjavajući da emocije deluju na mozak kao droga, izazivajući isti učinak, odnosno, aktivirajući iste delove mozga kao što to čini konzumiranje kokaina. Simptomi zavisnosti prepoznatljivi su i u tome što stalno žudimo sve više i više za prisustvom voljene osobe, a kada nismo zajedno osećamo nešto vrlo slično narkomanskoj krizi – osećamo žudnju, frustraciju, pometenost, nervozu. Ne možemo da se smirimo, da se usredsredimo na ono što radimo i da normalno funkcionišemo, jer nam nedostaje prisustvo i dodir voljene osobe (dok mozak registruje deficit “ljubavnih” hormona). Pored ovog stanja i osećanja, kome uopšte treba bilo koja druga droga?!
Istraživanja su utvrdila još hemijskih odlika ljubavi – žene prepoznaju miris tela muškarca (znoja, a ne parfema) koji ih privlači, kao i onaj koji ih odbija. Muškarac koji ih privlači, kome žele da se predaju i koji im se sviđa, za njihov njuh ima prijatan telesni miris, odnosno, miris njegovog znoja nije neprijatan i odbojan. Dok vam nečija znojava majica odvratno smrdi, njegova prosto miriše na njegov znoj.
To znači, kažu stručnjaci koji su temeljno proučavali hemiju ljubavi, da su vaši imunološki sistemi podudaran spoj, odnosno, imaju suprotne odlike (kao baterije – negativan i pozitivan polaritet), zbog čega potomstvo ima šanse da pokupi najbolje odlike od oba roditelja i da ima snažniji imuni sistem od vas.
Hemija koja utiče na muški mozak i povezana je sa osećanjem privlačnosti i uopšte, uzletom emocija u vezi, tiče se ženske ovulacije. To je nešto kao kad životinje imaju teranje – tokom ovulacije žene šalju hormonsku, mirisnu i organsku poruku da su spremne da prime muško seme, a i same često prijavljuju da im je nivo libida tada najviši.
Priroda se poigrava sa nama i koristi nas za reprodukciju, koristeći trikove koje nazivamo ljubavlju – tako bi otprilike mogla da glasi naučna definicija ljubavi.
I još, stračnjaci tvrde da se suprotnosti ne privlače, ne na onaj način kako smo navikli da to posmatramo i shvatamo. Potrebno je da dvoje ljudi ima slične stavove, vrednosti, razmišljanja, nivo inteligencije, stepen obrazovanja, sličnu kulturu i seksualne sklonosti da bi veza funkcionisala, odnosno, da bi bili kompatibilni. Onaj aspekt privlačnosti suprotnosti koji jeste prisutan i evidentan, odnosi se na divljenje partneru zbog nekih osobina koje priželjkujemo da razvijemo – veće samopouzdanje, viši nivo opuštenosti, ili više discipline i organizovanosti, više kreativnih aktivnosti, izražen smisao za humor, pozitivnije životne stavove. Ljubav uvodi u naš život nove kvalitete i sadržaje, koji bi trebalo da budu oslobađajući i da šire naše vidike, da nam donose mir, ispunjenost i stabilnost. U suprotnom, osećanja ostaju na nivou zavisnosti od “ljubavnih hormona”, od fascinacije i stanja zaljubljenosti.
WannabeMagazin. com
Sta smo istoj mislili, je li nas transformisala, sta smo postali, koliko nam je bitna I sve ono sto vam padne na pamet.
