Suočavanje sa poteškoćama u sticanju potomstva i neplodnošću

[CocoMa]

Neplodnost ili poteškoće sa sticanjem potomstva, mogu ostaviti veliki negativan uticaj na mentalno zdravlje. Iskustvo saznanja o neplodnosti slično je doživljaju gubitka. Uobičajene reakcije uključuju šok, frustraciju, žalovanje, bes, gubitak samopouzdanja, anksioznost i depresiju.

Tretmani za neplodnost mogu izazivati različita osećanja koja se rapidno smenjuju, ne dozvoljavajući osobi da se na njih adaptira. Svakog meseca mogu se smenjivati nada, ljutnja, razočaranje, tuga, krivica. Tokom ovog perioda, par može odgurnuti svoje prijatelje i porodicu porekla, sve one koji ih konstantno podsećaju na problem. Neke od najbližih relacija mogu ispaštati. Zbog mnogobrojnih emocionalnih oscilacija kroz koje par prolazi, korisno je potražiti podršku, kao i biti upućen u očekivane psihološke reakcije. Poznavanje trigera, uticaja različitih faktora, potencijalnih posledica, može sačuvati porodici resurse za dalju borbu.

Značaj socio-kulturalnog konteksta

Kultura u kojoj porodica živi ostvaruje veliki uticaj na iskustvo neplodnosti ili poteškoća u začeću. U različitim zemljama sveta, neplodnost se različito posmatra. U nekim kulturama se krivica, odgovornost za neplodnost posmatra kao stid koji se stavlja ženi na odgovornost, čak i onda kada je medicinski dokazano da je uzrok neplodnosti kod muškarca. Pristup društvu, socijalni kontakti i konteksti u kojima se par kreće, takođe mogu biti oblikovani neplodnošću, kako se smatra da par odrasta kroz roditeljstvo, a žena kroz ulogu majke.

Prenatalne politike, priča o plodnosti, roditeljstvu, značaju istog, u velikoj meri oblikuju nivo stresa koji par može proživljavati. Problem nastaje kada plodnost postaje toliko centralna za određivanje ženinog identiteta, ili identiteta para, da prerasta u opterećenje. Značajno viši nivo stresa doživljavaju žene čiji muževi ne prihvataju testiranje, gde se po automatizmu krivica stavlja na ženu, kao i žene koje su odbačene od strane svoje porodice, ili na bilo koji način obeležene. Veliki broj žena prolazi kroz situacije povišenog stresa usled izloženosti pitanjima i komentarima zbog kojih se osećaju manje vredno, odbačeno, stigmatizovano („Nemate decu, pa kad planirate, šta vas sprečava i sl.“, „Nemate čak ni decu“, „Ona mora biti zdrava i čuvati se jer ima decu“). Ovakvi komentari se izuzetno negativno odražavaju na mentalno zdravlje i žena i muškaraca, stavljajući ih u neravnopravan položaj u kom se osećaju da njihov život manje vredi zato što nisu roditelji.

Koje su očekivane emocionalne reakcije muškaraca, a koje žena?

Studije pokazuju različite rezultate i kada su muškarci u pitanju. Kada je reč o muškoj neplodnosti, rezultati pokazuju višu stopu depresivnosti i anksioznosti, sve do težih oblika depresije. Neplodnost je za muškarce povezana sa stresom u zavisnosti od samog izvora neplodnosti. Više emocionalnih problema je takođe bilo povezano sa mlađim nego sa starijim muškarcima. Muškarci pokazuju viši nivo stresa kada žena želi da razgovara o problemu neplodnosti.

U svakom slučaju, iako je proces lečenja neplodnosti i sticanja potomstva stresan i za muškarce i za žene, studije pokazuju da žene imaju mnogo viši nivo stresa, emocionalnih problema, više su upućene na procese lečenja, ulažu mnogo više da bi ostvarile potomstvo.

Žene imaju doživljaj da neplodnost značajno utiče na njihov svakodnevni život i tragaju za više podrške, dok se muškarci osećaju mnogo više odgovornima. Oba pola imaju doživljaj nepravde, žene češće osećaj ljubomore ka onima koji imaju decu, dok su muškarci zabrinuti oko gubitka kontrole i reakcije partnera na neplodnost. Žene osećaju neplodnost kao direktan atak na njihovu ličnost, dok muškarci menjaju smisao selfa kroz reakcije njihovih supruga.

Mnoge studije su se bavile ispitivanjem povezanosti stresa i tretmana za neplodnost. Neke od njih su potvrdile da dužina tretmana utiče na podizanje nivoa stresa, dok druge nisu našle tu povezanost. Jedina studija koja je pokazala povezanost između nivoa stresa i tretmana odnosi se na ishode tretmana, gde se u periodu oko očekivanja ishoda tretmana nivo stresa podiže kod oba pola. Većina žena se navikne na neuspeh tretmana, međutim, značajan deo počne da ispoljava emocionalne probleme.

Kako umanjiti nivo stresa i istrajati u borbi za potomstvo

Faktori koji umanjuju stres:

• Socijalna podrška. Bliske emocionalne veze, prijatelji, društvene organizacije ili grupe podrške su uvek odlična podrška za umanjivanje stresa. Traženje, otvorenost za prihvatanje, razmena iskustava, mnogim parovima pomažu da uspešno prebrode ovaj period, bez ulaska u krizu.

• Podrška partnera. Neosuđujuć, neetiketirajuć stav prema neplodnosti trebaju imati oba partnera. Usmeravanje na problem (problem je problem, nije osoba problem), omogućava i pronalaženje rešenja.

• Podrška porodice porekla. Stav koji porodica porekla ima prema potomstvu uglavnom se prenosi kroz generacije. Razgovori sa porodicom porekla ili prihvatanje njihovih rigidnih uverenja i postavljanje granica (čak i ako je potrebno zalediti temu, ne govoriti o njoj), olakšavaju paru da se oseti ravnopravno sa ostalim porodicama, uključujući i roditelje i siblinge.

• Prihvatanje neplodnosti kao izazova koji će se prevazići pre nego prihvatanje neplodnosti kao gubitka. Čak i kada je dijagnoza neplodnosti takva da se situacija ne može promeniti, porodica i dalje može prihvatiti izazov koji je stavljen pred njih, traganjem za alternativnim rešenjima, ili planiranjem zajednice bez potomstva.

• Plansko, na problem fokusirano ponašanje, pozitivnie procene ličnih i snaga partnerstva, dostupnih resursa, umanjuju stres. Nasuprot ovome, snažno povezivanje buduće sreće i zadovoljstva sa plodnošću, bežanje ili izbegavanje kontakata, negativno se odražavaju na mentalno zdravlje.

• Činjenje onoga što je u kontroli i otpuštanje potrebe za kontrolom prošlosti ili budućnosti. Jedino što par ima je „ovde i sada“, u kom se može usmeriti na aktivnosti koje su u njihovoj kontroli. Imenovati probleme sprečava njihovo potiskivanje i kasniju tendenciju da se smeste u korene anksioznosti ili depresije.

• Postavljanje zdravih granica prema bliskim osobama, sistem podrške, podrazumeva otvorenu priču o tome šta par povređuje, šta trigeruje njihova negativna osećanja. Pre postavljanja granica ka spoljašnjim sistemima, itekako je korisno da par napravi alijansu, da ima usklađen dogovor oko toga šta njima, kao porodici predstavlja potrebu, a šta ih povređuje.

• Strukturisanje vremena, koje uključuje svakodnevnu rutinu, zdrave fizičke aktivnosti, kontakte sa bliskim osobama i odlazak na posao, uvek je od pomoći za snižavanje nivoa stresa. Vreme koje nema jasnu strukturu uvek je izvor aditivnog stresa. Ovo je važna činjenica, kako su žene često sklone da pripišu sebi krivicu za neplodnost zbog posla ili vremena koje su posvetile svojoj karijeri. Ovakav doživljaj kazne, ženu pozicionira u ulogu žrtve iz koje je teško pomeriti se. Posao nije izvor neplodnosti, kao ni stres. Neplodnost je ta koja izaziva stres, a ne obrnuto.

U partnerskim relacijama neplodnost ne mora nužno voditi ka problemima u komunikaciji i seksualnom odnosu. Međutim, ukoliko je stabilnost partnerskog odnosa već poljuljana, tada neplodnost može izazvati ozbiljne pretnje stabilnosti braka. Viši nivo povezanosti doživljavaju parovi u kojima i muškarac i žena prihvataju borbu sa neplodnošću kao zajednički zadatak.

Mr Anđelka Jelčić

dipl. spec. pedagog i porodični psihoterapeut

[Iskra]

Statistika kaže da svaki 6. Par u BiH ima problem.steriliteta.

[Ommadawn]

I pritisak yebene okoline.
Kad počnu pitati, što nemate djece, šta čekate…?

[Atomic]

Coco ko ce sve ovo procitati

[lejlamo]

ne znam je li država išta mijenjala u odnosu prema partnerima koji žele pokušati vantjelesnom oplodnjom i subvencijom troškova koji su ogromni, a da ne govorim o psihičkoj podršci, savjetima i sl.

žensko tijelo u tim situacijama se mnogo izmuči, a ne znam ni koliko ih doktori upoznaju sa jako niskim procentom mogućnosti da se zatrudni na taj način....

[Iskra]

ne znam je li država išta mijenjala u odnosu prema partnerima koji žele pokušati vantjelesnom oplodnjom i subvencijom troškova koji su ogromni, a da ne govorim o psihičkoj podršci, savjetima i sl.

žensko tijelo u tim situacijama se mnogo izmuči, a ne znam ni koliko ih doktori upoznaju sa jako niskim procentom mogućnosti da se zatrudni na taj način....

Naći ću nam.bas podatke kasnije, citala sam nedavno o tome a i jednom sam radila ljetnu praksu u Bahceci klinici.
Činjenica je da su poteškoće u začeću a i sterilitet sve češći .

[Iskra]

Pardoooon

[lejlamo]

ja potrčala da vidim podatke

[Atomic]

Prije je uvijek zena bila kriva
Na srecu,veliki broj ljudi je dobilo djecu pomocu vantjelesne oplodnje,kad su vec izgubili nadu

[Iskra]

ja potrčala da vidim podatke

Zakon o medicinski potpomognutom oplodnji F BiH je donesen 2018 ali njehova primjena nije implementirana ni do danas.
Ovaj članak mi je bas zanimljiv, nisam.sigurna da se uopće slažem s njim, sta ti misliš?

20220108_160623.jpg

[Bella_]

Jako jako teška tema.

Prije je uvijek zena bila kriva
Na srecu,veliki broj ljudi je dobilo djecu pomocu vantjelesne oplodnje,kad su vec izgubili nadu

Znam jedan par koji je pokušao sve pa čak i ovo i nije uspijevalo ni to, čak je ženi doktor rekao da nikad neće zatrudniti na prirodan način. Kad su digli ruke, ona zatrudnjela i eno ima hvala Allahu dvoje djece, prirodnim putem.

[Iskra]

Naročito mi je nejasno ako je u pitanju homologna oplodnja.

[lejlamo]

ja potrčala da vidim podatke

Zakon o medicinski potpomognutom oplodnji F BiH je donesen 2018 ali njehova primjena nije implementirana ni do danas.
Ovaj članak mi je bas zanimljiv, nisam.sigurna da se uopće slažem s njim, sta ti misliš?


20220108_160623.jpg

teška je to tema i spoznaja, manje ili više, u zavisnosti kakav odnos i atmosferu stvore roditelji oko svega, ali se ipak slažem da osoba to treba znati.

[lejlamo]

Naročito mi je nejasno ako je u pitanju homologna oplodnja.

pa nisam shvatila da je to u tom slučaju obaveza, to je informacija za koju ne vidim da bi mogla nekako uticati na osobu, osim da se informiše o tom postupku i mogućnošću.

[lejlamo]

Zakon o medicinski potpomognutom oplodnji F BiH je donesen 2018 ali njehova primjena nije implementirana ni do danas.
Ovaj članak mi je bas zanimljiv, nisam.sigurna da se uopće slažem s njim, sta ti misliš?


20220108_160623.jpg

teška je to tema i spoznaja, manje ili više, u zavisnosti kakav odnos i atmosferu stvore roditelji oko svega, ali se ipak slažem da osoba to treba znati.

možda želi da zna čiji genetski materijal nosi. nekada je to i potrebno.

[Iskra]

Naročito mi je nejasno ako je u pitanju homologna oplodnja.

pa nisam shvatila da je to u tom slučaju obaveza, to je informacija za koju ne vidim da bi mogla nekako uticati na osobu, osim da se informiše o tom postupku i mogućnošću.

Članak je iz zakona RH
Evo gledam.i u Bosni je isto, odnosi se na pravo djeteta na porijeklo, i na homolognu i heterolognu oplodnju

[Iskra]

teška je to tema i spoznaja, manje ili više, u zavisnosti kakav odnos i atmosferu stvore roditelji oko svega, ali se ipak slažem da osoba to treba znati.

možda želi da zna čiji genetski materijal nosi. nekada je to i potrebno.

To je ok, ali čemu ova odredba kod homologne oplodnje.

Usput...preko 80 000 parova u Bih ima problem poteškoća pri začeću ili stetrilitetom