Šefika, a to joj je pseudonim, je izvandredna djevojka, žena, mislilac, jako rijetka sorta insana, krajnje iskren prijatelj čije napsolutno najveće brutalne doronamjerne kritke sa pravom cijenim, jer to je neko ko me zaista jako dobro razumije, kao i situaciju u kojoj se tenutno nalazim, uglavnom prouzorkovane mojim životnim iksustvima. Definitivno se nadam da ću sebi nekada pronaći osobu sa njenim karakternim crtama, ali i interesa dosta bliski mojim. Mada očekivanja su takva da se mi od njih znamo dobro slupati kao brod od veliku santu leda, tako da se uvijek treba držati one mudrosti "
Pazi što želiš...." . To jeste i neki vid silovanja svojih želja....
Bruca, isto pseudonim za mog prisnog prijatelja, sa kojim sam se upoznao preko jedne puke kupo-prodaje knjige od Mičio Kakua. Čovjek sa nevjerovatnim životnim iksutvima, gotovo identični mojima. Što više, tek sam nedavno saznao kroz razgovor da je tokom rata stanovao u mom ulazu u Prvomajskoj xx, on u prizemlju sa djevojkom, a mi na drugom spratu .Sudbina je tako htjela da nikada jedan drugog ne zapazimo usput, što je veoma bizarno. Eto sinoć smo se našalaili na taj konto, parafiziram "
Kako smo se mogli sresti, ja sa djevojke na liniju, pa sa linije na djevojku."
. Sudbina je takva da smo se morali sresti na takav način poslije 25 godina. Imam sjajnog sagvornika, osobu koja je jako obazriva na ono što ja pričam, od svakodevnih iskustava, pa do mojih problema. Sa njimznatno više provodi mvremena u odnosu na prezauzetu Šefiku koja pogramira, idemo na izletee kada se god steknu mogućnosti, naravno uvijek teglimo foto-opremu, jer nam je to jedan od dražih hobija.
Obadvoje su upravu kada kažu kako povremeno mljackam dok jedem i da ih to poprilično iriira.
Ah, da tu, imam još jednog prijatelja
Sejfu kojem sam bio kum, ali su se naši putevi tu i tamo razlišli zbog njegovih obaveza aprema porodici, a i vremena su se tu i tamo promjenila. Naše prijateljstvo datira čak od 1996.godine, iako smo imali periode kada se nismo viđali i po 5-6 godina. Mi nismo imali niakda nekih toliko uskih zajedničkih interesa osim što smo se družili povazdan, igrali fudbala, videoigara, partijali, išli na tekme, glupirali se u globalu, i dosta smo boravili jedan kod drgoga, jedne prilke sam kod njega bio gotovo 4 mjeseca, tako da mi je njegov stan bio i drugi dom. To je nešto drugačiji karakter od prethodna dva, mada mi je drago da više i nije toliko površan kao nekada, zbog čega me je mnogo nervirao, ali i bio drag.
Ako govorimo o drugarima (
drugarstvu), njih moram strogo odvojiti od prethodno troje, i odlučio sam da ovaj drutšveni segment u velikoj mjeri zanemarim, i svedem ga na nivo poznanstva, jer ne želi da kao nekada imam toliko širok krug ljudi oko sebe, čiji se odnosi ne mogu iskontrolirati a da se iz njih ne izrode neke ružne stvari, što nikako nije bila rijetkost u mom slučaju. Takvo jedno okruženje je mene do te mjere psihološki trošilo da sam bukvalno preko noći poznanstva sa 100.njak ljudi sveo na samo jedno prijateljstvo. Znači, morao sam brzo reagovati, jer sam počeo gubiti kontrolu nad onim što radim, da sam tako nastavio, sigurno danas ne bi s vama tipkao, to je gotovo izvjesno (
naravno da mi ne pada na pamet o tome da pišem u detalje)
U globalu,zadovoljan sam, samo mi ostaje da uradim dodatne društvene reforme po nekim pitanjima, i malo se aktivnije bacim u potragu za kakvom čiji ters nije toliko toksičan.
1
