Dobro je, ali može bolje...

[Ommadawn]

To je rečenica koju izgovara moj učenik, osoba ubijena u pojam od strane porodice (jako jako bolesne u glavu) svaki put kada pohvalim njegov rad, recimo zavarivanje.
A zavarivanje je baš to što mu ide od ruke - sve ostalo je svojom nesigurnošću u sebe, strahom da ne pogriješi, jako teško išlo.
Trebalo mi je dugo vremena da se odvojim od mašina za kojima je on radio - iz sigurnosnih razloga.
Kada sam ga počeo učiti zavarivanju tu je išlo pravo. Ja sam bio zadovoljan varovima a on je na svaki moj komentar govorio “Ah, može i bolje... nije ovo baš dobro”.
Imao sam osjećaj da mi ne vjeruje šta mu govorim. Prije par sedmica sam sa njim odrađivao vježbu sastavljanja rama od željeznih četvrtastih cijevi. On i lenijar su posvađani, baš kao i matematika ali morao sam mu dokazati bitnost istih. Sve je išlo kako treba no pri jednom momentu stvorila se progorena rupa od širine 10 mm i dužine 50 mm. Rekao sam mu da to zakrpi - prilično težak postupak, zahtijeva koncentraciju, čvrstu ruku i strpljenje.
I on je polako počeo, nikada ga do tada nisam vidio tako koncentrisanog, smirenog. Kad je bilo gotovo, kažem “Super!” a on onda “Mah... može i bolje!”. Rekoh “Ne može!”. On “Može!”. Pozovem par učenika iz istog razreda koji su baš top u svemu i kažem im “Jesam li ja ovo dobro zavario, šta mislite, bila je rupa ovdje pa sam je zakrpio!” i oni “Bravo nastavniče, pa ti si genije, ovo je prilično teško uraditi, baš super je pokrilo”.
“Nisam to ja uradio! On je!” i pokažem prstom na njega.
A on stoji zbunjen, ruke mu se tresu, nenavikao da u životu dobije komplimente.
Ostali “Evo imamo majstora za zavarivanje među nama, znamo ko će nam auta krpiti! Kako si samo ovo uspio, čovječe!”.
I ja onda kasnije “Eto vidiš da možeš! Slijedeći ti je zadatak da sastaviš ram za otvor na jednoj drvenoj konstrukciji na kojem program za drvo radi. Tu moraš baš biti precizan i ne smije da odstupa ni milimetra”.
Krenuo je dobro, još ga nije stigao završiti.

Svi imamo tendenciju da uradimo nešto savršeno. Govoriti “Možeš to i bolje” nekome je prilično demotivirajuće jer osoba stvara u sebi dojam da je trud koji je uložila u to bio uzaludan i da je rezultat nezadovoljavajući. Ovo je prilično nepoželjno govoriti osobama koje imaju loše samopouzdanje.
Kako onda dovesti do poboljšanja? Konstruktivnom kritikom. Ukazati na ono što je dobro i na ono što bi se moglo poboljšati i na koji način to odraditi.

[Crvena Nit]

Uvijek može bolje

[Mehaning]

Meni idu ljudi, koji su odmah zadovoljni, na živce...

I teško mogu raditi za mene...

[R4IN]

A i gore