BeHaR forum

Socrates je napisao/la: ↑19 maj 2021, 23:13 Mislim da skoro svaki narod na svijetu ima izreku sličnu onoj "Al' kad proradi naš inat".

Pa su onda, kao, oni ponosni, i prkosni, od sna.

Može li se govoriti uopšte o inatu grupe ljudi?

Što se tiče pojedinačnog (mog?) inata, razmisliću još malo o tome.

CocoMa je napisao/la: ↑19 maj 2021, 22:48 Da li mislite da nekada inat može biti koristan...?

ina je napisao/la: ↑20 maj 2021, 09:16 A inat bi ono trebao biti povezan sa tvrdoglavoscu? Ako jeste onda jesam inatdžija..

Socrates je napisao/la: ↑19 maj 2021, 23:13

Može li se govoriti uopšte o inatu grupe ljudi?

lejlamo je napisao/la: ↑20 maj 2021, 10:33

ina je napisao/la: ↑20 maj 2021, 09:16 A inat bi ono trebao biti povezan sa tvrdoglavoscu? Ako jeste onda jesam inatdžija..

prije bih povezala inat i prkos. tvrdoglavost je nešto drugo.

kada se inatiš, ne radiš nešto zbog postizanja nekog cilja, nego eto, inatiš se jer ti se može, jer si naučen i navikao na takav neproduktivan obrazac iskazivanja bunta.
što spomenu coco, inat jeste infantilan, dječiji oblik ponašanja. npr., osoba je nesposobna da promijeni nešto što joj smeta u okruženju, pa iz te nemoći, u inat, radi sve da sabotira, prvenstveno sebe pa i ostatak, i dobrog i lošeg u okruženju, (samo)destrukcija.
zato postoji izreka, uinat je kenjac krepo.

inat je neproduktivan način iskazivanja frustracije, dok je prkos više produktivan i služi ostvarenju cilja.

zato, nije se dobro inatiti, nema poente.
prkositi se može sa pozitivnim posljedicama.

lejlamo je napisao/la: ↑20 maj 2021, 10:33

ina je napisao/la: ↑20 maj 2021, 09:16 A inat bi ono trebao biti povezan sa tvrdoglavoscu? Ako jeste onda jesam inatdžija..

prije bih povezala inat i prkos. tvrdoglavost je nešto drugo.

kada se inatiš, ne radiš nešto zbog postizanja nekog cilja, nego eto, inatiš se jer ti se može, jer si naučen i navikao na takav neproduktivan obrazac iskazivanja bunta.
što spomenu coco, inat jeste infantilan, dječiji oblik ponašanja. npr., osoba je nesposobna da promijeni nešto što joj smeta u okruženju, pa iz te nemoći, u inat, radi sve da sabotira, prvenstveno sebe pa i ostatak, i dobrog i lošeg u okruženju, (samo)destrukcija.
zato postoji izreka, uinat je kenjac krepo.

inat je neproduktivan način iskazivanja frustracije, dok je prkos više produktivan i služi ostvarenju cilja.

zato, nije se dobro inatiti, nema poente.
prkositi se može sa pozitivnim posljedicama.

PSIHOLOGIJA INATA

Iako i prkos i inat imaju zajedničko poreklo u suprotstavljanju, oni se međusobno bitno razlikuju. Prkos proističe iz potrebe za suprotstavljanjem radi ostvarenja određenog
cilja, dok je inat suprotstavljanje radi samog suprotstavljanja. Poput prkosa, i inat se može
ispoljavati aktivno i pasivno: nešto se može uraditi iz inata, ali se i iz istog razloga može i ne
učiniti ono što treba da se uradi. Različiti izrazi osporavanja pokazatelji su izvesnih psiholoških odlika koje u nesvesnom tipu reakcija odražavaju dublje crte ličnosti. Odbijajući da
učinimo ono što se od nas traži, svojim prkosom odbacujemo primamljivu, ali moralno nedostojnu nagradu. Međutim, kada ne činimo ono što bi trebalo, samo zato što to nećemo,
prema poznatoj formuli „nećemo zato što nećemo”, ili činimo ono što hoćemo prema
identičnoj formuli „hoćemo zato što hoćemo”, mi se inatimo. Tada izostaje jasan cilj težnje jer
se sopstvena volja ne usmerava ka njegovom ostvarenju već u njenom samopotvrđivanju.
Umesto afirmacije svoje volje postignutim uspehom, samovolja relativizuje značenje
cilja. Ne uzimajući sebe kao sredstvo za ostvarenje cilja već sebe kao osnovni cilj, volja se
kroz samovolju iskazuje postupcima suprotnim stvarnim životnim interesima pojedinca.
Osujećenost u ostvarenju željenog cilja, motiviše činjenje nečeg drugog, suprotnog svojim interesima. Učiniti nešto iz inata, zbog inata ili terati svoj inat znači manifestvovati
svoju volju, suprotstaviti se zbog samog suprotstavljanja a ne zbog cilja koji bi se time
postigao. Pomeranjem akcije htenja ka objektu manje vrednosti ne donosi zadovoljstvo
njegovim dobijanjem, već samo potvrdu individualne volje. Za razliku od pojave da ne
činimo ono što želimo, već ono što ne želimo to radimo, inatom se svesno relativizuje
značaj predmeta želje, a apsolutizuje sama želja.
Budući da vlada otuđenom voljom pojedinca, inat je zato više instinktivno protivljenje
nego rezultat svesnog delovanja, racionalnog i objektivnog promišljanja. Tautološki argument inata je infantilan i iracionalan, pa se pod unutrašnjom ili spoljašnjom prisilom objašnjenje daje u ravni racionalizacije kao vrsta odbrane kojom se prikriva tamni naboj volje
da se nešto učini ili ne učini. Pokušamo li da osvetlimo taj naboj onda bi trebalo da potražimo njegove kako individualno-psihološke korene tako i socijalno-istorijske okolnosti koje
su uslovile formiranje ove karakterne crte.

ina je napisao/la: ↑20 maj 2021, 10:49

lejlamo je napisao/la: ↑20 maj 2021, 10:33

prije bih povezala inat i prkos. tvrdoglavost je nešto drugo.

kada se inatiš, ne radiš nešto zbog postizanja nekog cilja, nego eto, inatiš se jer ti se može, jer si naučen i navikao na takav neproduktivan obrazac iskazivanja bunta.
što spomenu coco, inat jeste infantilan, dječiji oblik ponašanja. npr., osoba je nesposobna da promijeni nešto što joj smeta u okruženju, pa iz te nemoći, u inat, radi sve da sabotira, prvenstveno sebe pa i ostatak, i dobrog i lošeg u okruženju, (samo)destrukcija.
zato postoji izreka, uinat je kenjac krepo.

inat je neproduktivan način iskazivanja frustracije, dok je prkos više produktivan i služi ostvarenju cilja.

zato, nije se dobro inatiti, nema poente.
prkositi se može sa pozitivnim posljedicama.

Meni inat i prkos zvučali gotov pa isto.. A tvrdoglavost sam strpala u neku vrstu im bližnjeg rođaka
I nikako da to sve prevedem sebi na it..

Hvala na razjašnjenju..

Crvena Nit je napisao/la: ↑20 maj 2021, 11:15
Sve je to povezano, kompleksna smo bića. :haya