Kako se ponaša egomanijak

[CocoMa]

Samo to što volite da pravite selfije ne čini vas egomanijakom – pravi egomanijak ima psihološki poremećaj zbog kojeg veruje da je najbolja, najvažnija osoba na svetu.

Egomanija je blisko povezana sa abnormalnim tipom ličnosti: Narcističkim poremećajem ličnosti (NPL). Tu ima, međutim, nekoliko značajnih razlika između egoizma (takođe zvanog egomanije), NPL, i drugih stanja. Zašto je to važno da napomenemo? Zato što pogrešno etiketiranje neke osobe može izazvati ozbiljnu štetu, posebno pojedinaca koji već pate.

Na primer, osoba koja boluje od kliničke depresije može izgledati kao da je previše zaokupljena sobom, ali koren tog ponašanja bazira se na drugačijem neurobiološkom uzroku (oni ne mogu da pobegnu od beznadežnih misli, govore u očaju, nadajući se da će im neko pomoći). Depresija, u bilo kom obliku, jeste ozbiljno stanje koje zahteva lečenje.

Egoizam, sa druge strane, često podrazumeva neosporno vokalno samoisticanje; NPL se takođe često uklapa u taj opis. Neverovatno je retko da takav tip osobe potraži pomoć.

SA TIM NA UMU, PREDSTAVLJAMO VAM DESET NAJČEŠĆIH PONAŠANJA EGOMANIJAKA:

Ekstremno su fokusirani samo na sebe

Ne iznenađuje, egomanijaci su poprilično samožive osobe. Oni ne mare za potrebe ili želje drugih ljudi – takav pojam im nikada jednostavno ne prođe kroz glavu.

Većina ljudi je “sebična” do neke tačke, u smislu da traže način da se prvo pobrinu za sebe, ali to je prirodan način razmišljanja. Nesposobnost da se osoba brine o sebi – ili da bar izađe u susret osnovnim potrebama– otežava joj da pomogne bilo kome drugom.

Egoisti nikada ne žele da pomognu bilo kome, bez obzira na okolnosti.

Intenzivna okrutnost

Knjige iz istorije pune su megalomanijaka koji su izražavali ekstremnu okrutnost: Hitler, Staljin, Husein i tako dalje. Zasigurno, nekoliko ili nijedan egoista nikada neće dostići takav ekstremni nivo okrutnosti.

Time što je rečeno, egoisti nisu posebno zabrinuti za blagostanje (mnogo manje za osećanja) drugih ljudi. Zbog toga, prilično je uobičajeno da oni izražavaju iracionalnu zlobu.

Naivno samopouzdanje

Čarls Darvin, koji je otkrio teoriju evolucije, jednom je rekao: “Neznanje često stvara više samopouzdanja nego znanje.”

Samopouzdanje je prelepa osobina koju osoba može da ima, ipak takvo samopouzdanje potiče od nestalnog smisla superiornosti pre nego da je zasluženo – što je čest slučaj sa egomanijacima.

Nedostatak empatije

Kao što smo pomenuli, egoisti nisu poznati po tome da su pažljivi sa osećanjima drugih ljudi. Isto tako, egoisti ne razmišljaju o mišljenjima i stavovima koja su suprotna od njihovih.

Egoista će demonstrirati to odsustvo empatije u razgovoru; gde će to osloboditi i na najmanju ideju protivljenja i bez daljeg objašnjenja.

Osećaj da imaju prava

Egomanijaci imaju osećaj da imaju prava koji je sličan kao i kod narcisa. Oni pogrešno veruju da njihove potrebe i želje zahtevaju “poseban tretman;” bilo koja druga reakcija – ili u nekim slučajevima, nereagovanje – sa onima koji učestvuju, biće nagrađena prezirom i besom.

Nedostatak zrelosti

Sigmund Frojd, sa dodatkom većine psihologa i psihijatara, verovao je da se ljudi rađaju u stanju egomanije. Jedan ekspert tvrdi “Bebe su primarno zabrinute da im se ispune potrebe i veoma male bebe nisu svesne drugih…mala deca vremenom razvijaju empatiju i interesuju se za druge, postepeno, tokom vremena.”

Egoisti izgleda da ne prolaze kroz ove (ili druge) psihološke razvoje, što je u skladu sa njihovim nezrelim razmišljanjem.

Proračunati su i hladni

Većina egomanijaka poseduje osobine slične onim koji imaju osobe sa NPL. Jedna posebna osobina se ističe: namerna i proračunata manipulacija. Egomanijaci koji odgovaraju tom opisu vide druge osobe kao ništa drugo do sredstvo da ostvare neki cilj. Oni će iskoristiti sve što je na raspolaganju da bi dobili to što “zaslužuju,” da bi zatim ubrzo odbacili osobu bez kajanja.

Bolestan temperament

Baš zato što egomanijaci imaju nezreli način razmišljanja, oni generalno poseduju nerazvijenu emocionalnu inteligenciju. Njihova impulsivnost, udružena sa ograničenom sposobnošću da upravlja ili podešava njihove emocije, često se manifestuje u verbalne odgovore i kritike. Egositi mogu postati veoma agresivni, čak i fizički.

Uvek su sami

Egoisti imaju tako veliki osećaj samovažnosti da doživljavaju druge kao gubitak vremena. Ukoliko neko pretraži Fejsbuk stranicu navodnog egomanijaka, vrlo je verovatno da će biti nekoliko (ukoliko ih bude) slika sa drugim ljudima. Na poslu, uobičajeno je videti te ljude kako se distanciraju, koristeći bilo koje neophodno sredstvo.

Željni su luksuza

Nije svako ko voli luksuz egomanijak – ali dobar broj jeste. Čudna stvar koja se tiče afiniteta egoista za luksuzom, jeste da oni dobijaju manje uzbuđenja od stvarnih stvari već od pažnje koju njima kupuju.

psihocose.com

[storm]

Mislim da su nam sve te osobine čak i potrebne.
Jedino je mjera bit svega
Što ne bih poželio ponekad malo luksuza?
Motiviran sam onda raditi, stvarati, da to dostignem...
Mora i malo temperamenta biti
Zrelost svakako, ali treba nekad i neku lucidnost izvesti... Dosadno je
Empatija svakako... Ali vidim i kako suviše empaticni ljudi budu iskorištavani...
I tako dalje, i tako dalje...
Uglavnom je problem u ekstremnim otklonima u većini tih karakteristika...
Ja ne znam nikoga u svojoj blizini...

[Iskra]

Egomajijak, skraceno :

"Onaj koji obožava sam sebe, rob svoje ličnosti. Iako vrlo iritantan po okolinu, njega to ne dotiče, njemu je dobro. Carski skreće priču na sebe ukoliko je konverzacija otišla u daun, čisto onako, da ima o čemu da se priča. Za razliku od sebičnog egoiste ima razumevanja za tvoje probleme, ali usputno i površno, njega to ne zanima, ne želi da se opterećuje. operisan je od brige za tuđe probleme i druge uopšte. Biće on tu, saslušaće, a onda će kao mačka da se ugnezdi u gazdinu omiljenu fotelju i jednostavno zaspi."