Samopouzdanje

[CocoMa]

Koncept samopouzdanja je pre svega vezan za kognitivnu procenu nas samih. Obično se ova procena formira u skladu sa porukama koje dobijamo u detinjstvu i adolescenciji pre svega iz primarne porodice a zatim i socijalne sredine uopšte. U zavisnosti od ovih poruka i od toga koliko je vulnarabilna naša ličnost stvorićemo zdravu ili disfunkcionalnu sliku o sebi.


Osobe koje imaju problem sa niskim samopouzdanjem su sklone da konstruišu lanac osujećujućih misli koji ih blokira da urade bilo šta konstruktivno za sebe. Najkarakterističnije misli su vezane za neprestalnu samokritiku, kritikuju se sopstvene sposobnosti, izgled, postignuće se minimizira a greške preuveličavaju.


Tuđa kritika se uzima kao potvrda već postojeće negativne slike o sebi. Postoji globalizovana procena sebe kao kompletno neadekvatne osobe, “čitanje misli” drugih osoba je često prisutno-osoba je uverena da je i druge osobe procenjuju negativno kao što i ona procenjuje samu sebe. Izraženo nisko samopouzdanje se javlja kao simptom u okviru razlčitih psiholoških poremećaja-socijalne anksioznosti, depresije, poremećaja ličnosti.



Tretman ovog problema sastoji se pre svega u razbijanju disfunkcionalnih kognitivnih shema koje su godinama potkrepljivane i razvijane i konceptu bezuslovnog samoprihvatanja. Samoprihvatanje podrazumeva da je naša vrednost uvek konstantna i da bez obzira na promenu uslova u sredini (uspeh/neuspeh) mi uvek vredimo isto kao i sva ostala ljudska bića.


Bitno je da sebe prihvatimo kao osobu koja je kompleksna (naša ličnost je sastavljena iz puno aspekata-delića od kojih su neki manje a neki više dobri ili loši), kao osobu koja nešto ume da uradi a nešto ne ume, kao osobu koja ima svoja ograničenja i kapacitete jer ih svako ima od kada je stupio na svet, kao osobu koja greši ali isto tako može i da popravlja stvari, kao ljudsko biće čija se vrednost ne menja bez obzira na tuđe ili sopstvene procene.

Psy.