Koliko zaista poznajemo nase emocije?

[Heidi]

Uzbudjena sam ili trenutno mi se place, stvarno sam lud ili potpuno sam zadovoljan. To me plasi ili osjecam se opusteno. Mrzim te ili volim te.

Jezik nam daje puno izraza nasih osjecaja. A ako trenutno ne mozete pronaci nijednu rijec, na dugim popisima emojija mozete potraziti onaj koji najbolje odrazava vase vlastite osjecaje - od ocaja do radosti, nestasluka do skepticizma ili prezira.

Kako psiholozi kazu, nista od toga ne znaci da zapravo dozivljavamo te brojne emocije. Neki ljudi imaju sirok raspon emocija, znaju sta znaci biti bijesan ili smiren I osjecaju razlike izmedju ljutnje I bijesa, izmedju radosti I zadovoljstva, duboke tuge I privremene depresije do najsitnijih detalja.

A drugi cesto ne mogu znati osjecaju li se slabo, neuravnotezeno ili im je jednostavno dosadno.

Koliko vi poznajete vase emocije? Koliko ste uopste svjesni onog sto osjecate ili koliko obracate paznju na iste?

Vele, da su sretniji oni ljudi koji znaju tacno sta osjecaju.

[Veca]

...svake svoje emocije sam svjesna, momentalno :ha

[East_side]

Ja sam itekako svjestan svojih emocija jer su one jako opopljive, snažno naglašene, pomalo čak i naporne, dosadne, poput malog djeteta koje ti se pentra po glavi a ti mu ne smiješ ništa...

Vremenom sam naučio kontrolisati emocije i - do određene mjere - vladati njima. Usmjeravati ih, po potrebi dozirati i td. Bitno je spoznati svoje snage i slabosti, domete i limite, raditi na sebi i na koncu znati voljeti sebe i prihvatiti se onakvim kakav jesi. Znam, to nije tema "ove emisije" ali na taj način se (između ostalog) razvija emocionalna inteligencija. A ona je usko vezana uz ovu temu.

[Heidi]

Ima tako dana kad se preispitujem, zasto trenutno imam odredjenu emociju.

Shvatila sam, da si u stresu svasta natrpam na dusu I to se manifestira na drugi nacin. Razbolim se. Obicno me obori gripa.

[Veca]

...svaku i najmanju promijenu signaliziram..................zato ja do danas nejmam momka

[Podrinjac]

Iz dana u dan sve je veci stres. Što čovjek stari tako je i sve slabiji da se ovlada tim stresovima. Ja sam izuzetno stresne prirode, mada to ne ispoljavam pa se nekom cini da mi je sve svejedno. Ali nisam emotivne prirode.
Iako se nekad znam emotivno 'skršiti' kada me djevojka odbije na izlazak. Iskreno. Zato nekad ne mogu da budem pametan da li da nastavim sa tim traganjima, ili da odustanem.

[Veca]

...rijetko sta si trpam na dusu, ustvari zavisi o kome/cemu se radi...sto sam sa covjekom intimnija, naravno da su emocije jace, inace preradjujem sad i odmah ...ne ostavljam za sutra!

[Veca]

...sad pred peMziju, morala sam ici kod psihijatra...i tako ja njemu ispricala neke stvari iz svog zivota i pita on mene za traume...da du mu pricam sta sanjam i to sve...idi rekoh bolan, kakve traume, spavam k'o konj, tobejarabi, nekad mislim, tacno mi moze netko upasti u stan i silovat me, ja nista ne bih osjetila (al' bi mi naskodio) ...on 'vako ma, to je nemoguce...rekoh, dragi doture, kod mene i nemoguce postane moguce ...to je zbog toga sto ja to stvarno brzo preradjujem, nekad potraje jako dugo, mjesecima ali ja to preradim, da je ne znam sta! ...haj kaze, pricaj mi, kako ste to postigli, e rekoh, kurko, plati, nea dzabe ni kod stare babe!

[Heidi]

Nekako mi je moj unutarnji svijet suvise intenzivan, a ja imam potrebu da kontrolisem emocije. Ili sam naucena tako.

Mama I sestra su mi prilicno jake I ponosne zene, mnogo su uticale na mene svojim ponasanjem. Ne pricaj o tome, to je negativno, bilo pa proslo I slicno. Uhvati ono sto mozes I ne gubi vrijeme.

A ja bih ponekad samo da sjednem I isplacem se. Istresem svo smece iz sebe. Mislim, I uradim to, sad samo kazem zbog poredjenja. Sestra I majka imaju drukciji pristup svemu tome. Vjerovatno placu samo kad su same.

Ponekad se pitam, koliko krivnje ljudi nose u sebi I na svojim ledjima, da nisu ni svjesni. To pomislim kad vidim da neko ima zgrbljeno drzanje. Prva misao mi je "Sta si ti sebi natovario, prijatelju".

[East_side]

Spomenuo sam malorpije razvoj emocionalne inteligenciju kroz rad na sebi, spoznaju sebe i td. A emocionalna inteligencija nam pomaže da ugradimo dodatni ugao svojoj percepciji. Da ponašanja i uticaje drugih tumačimo, filtriramo i u konačnici doživljavamo na jedan bezbolniji, kornisniji način. I za nas i za druge.

Najljepše se distancirati od negativnih ljudi, koji ispijaju našu pozitivnu energiju poput pijavica. ali pošto to nije baš uvijek moguće, nije loše ni graditi odbrambeni mehanizam od takvih stvari.

Stres kao stres je često i neizbježan jer ne nastaje uvijek kroz uticaj drugih. Npr. smrt drage osobe, gubitak posla zbog propadanja firme i sl. A pad imuniteta zbog stresa što kažeš, to je sasvim normalno.

Pojačaj C vitamin, pij više vode i umaraj se prirodno, nekim aktivnostima. Rješava te negative a istovremeno i jača.

[Arslan_11]

Emocije? -------------------------------------------------!

[Heidi]

...sad pred peMziju, morala sam ici kod psihijatra...i tako ja njemu ispricala neke stvari iz svog zivota i pita on mene za traume...da du mu pricam sta sanjam i to sve...idi rekoh bolan, kakve traume, spavam k'o konj, tobejarabi, nekad mislim, tacno mi moze netko upasti u stan i silovat me, ja nista ne bih osjetila (al' bi mi naskodio) ...on 'vako ma, to je nemoguce...rekoh, dragi doture, kod mene i nemoguce postane moguce ...to je zbog toga sto ja to stvarno brzo preradjujem, nekad potraje jako dugo, mjesecima ali ja to preradim, da je ne znam sta! ...haj kaze, pricaj mi, kako ste to postigli, e rekoh, kurko, plati, nea dzabe ni kod stare babe!

Sto me nasmija.

E, da to preradjivanje je point.

Mene razocaranje obori. Sa tugom imam drugi odnos.

Dva puta u zivotu sam se razocarala I lezala danima u krevetu poput fetusa. Tek kasnije sam shvatila da to nije tuga.

Ali to je sve I do EQ.

[Arslan_11]

Bez zeze Veco, ja sam dosta dobro okamenio.

[Veca]

...ja sam jako emotivna sa onima koji su mi bliski, kad mi se place, ja placem, ne zadrzavam to...to je jednostavno tako, kad se smijem, smijem se grohotom i od srca ...ma, kad cujem nesto tuzno o drugima, isto me dusa zaboli, registriram cini mi se sve, znam se i ograditi jako dobro, u svakog se insana mogu postaviti...........................ma pustite vi mene, de vi! ...vise volim vas citat'! ...emocijonalna inteligencija-jaaako bitna!

[Heidi]

Na poslu stalno trubim o EI, da se ne svadjaju za svaku sitnicu I ne krive uvijek druge za svoje greske.

Tesko je to ljudima prevalit. Valja pogledat u onaj drugi odraz u ogledalu.

[Heidi]

Bez zeze Veco, ja sam dosta dobro okamenio.

To je najlaksi put, cini mi se.

[East_side]

...ja sam jako emotivna sa onima koji su mi bliski, kad mi se place, ja placem, ne zadrzavam to...to je jednostavno tako, kad se smijem, smijem se grohotom i od srca ...ma, kad cujem nesto tuzno o drugima, isto me dusa zaboli, registriram cini mi se sve, znam se i ograditi jako dobro, u svakog se insana mogu postaviti...........................ma pustite vi mene, de vi! ...vise volim vas citat'! ...emocijonalna inteligencija-jaaako bitna!

Ovaj označeni dio je najbitniji tako odmah izbacuješ iz sebe i višak sreće i višak tuge. Ništa se ne gomila u tebi...

Često imam osjećaj da nam nagomilani svakodnevni dojmovi (na koje nismo odreagovali kad smo trebali, tj. na prvu) stvaraju naknadni privid lažnog zadovoljstva ili tuge. Znaš ono, osjećaš da si ekstra raspoložen i onda, ničim izazvan, samo ispušeš ko balon... i obratno, nafuraš se da si u crnjaku i kasnije shvatiš da zapravo i nisi.

To je ustvari samo hologram neke ranije impresije ali ne i stvarno emocionalno stanje ili raspoloženje. To nas sve često zbunjuje. Komplikovan je insan do p.m. :face