Traumaticna iskustva

[storm]

Svakodnevnica im.
Ista stvar za kateter,kaze moras mokriti.
Znam i ja da moram ali ne ide,ne moze u krevetu i gotovo.
Kaze moramo postaviti kateter,neces ti meni gospodjo nista gurat,idem ja u wc
Svadja nastade,ne smijes kaze,odoh ja sam
Na kraju pod ruku i u wc,onako gol kroz hodnik :face

auuuuu operacija križnih ligamenata, narkoza, buđenje...i epizoda sa kateterom :face

[Dina]

Koma, par dana, nakon potresa mozga...
Cijelo vrijeme sam ih gledala "odozgo", čula šta pričaju... I svega se sjećala kada sam došla sebi

[Iskra]

Svakodnevnica im.
Ista stvar za kateter,kaze moras mokriti.
Znam i ja da moram ali ne ide,ne moze u krevetu i gotovo.
Kaze moramo postaviti kateter,neces ti meni gospodjo nista gurat,idem ja u wc
Svadja nastade,ne smijes kaze,odoh ja sam
Na kraju pod ruku i u wc,onako gol kroz hodnik :face

auuuuu operacija križnih ligamenata, narkoza, buđenje...i epizoda sa kateterom :face

Celuloze sve do jednog. :haya

[Ommadawn]

Imao ja nekih problema sa stomakom, boli me, da oci hoce da ispanu, pa me stari odvezao u hitnu. Pregleda mene doktor i veli da mi mora raditi rektalni pregled. Kontam radi sta hoces samo da me prestane boljeti.
Odradi on ali nista cudno.
Prebace me na neki odjel. Dodje neka doktorica, mora me pregledati rektalno, hajde i ona ce.
Pregleda. Hmmm... mora vidjeti sa kolegom...
Cekamo tako, stari se ushodao, veli sta je, ma reko pregledali me rektalno. Ajoj sine dragi... Nasikirao se on pravo.
Dolazi doktor, nakon niza pitanja i mojih odgovora dolazimo do zakljucka da bi trebao cesce da se ispustam, jednostavno da prdim kad god ima prilika za to. I sad hoce on da pregleda rektalno, pa odradi i on pregled, veli to je to sto sam predpostavljao. Veli da imam neki zatvor i da ce mi dati nesto da popijem, neki koktel, sta li, da mogu lakse da izbacim. Cekam ja njih i ulazi stari. "Sta je bilo?" reko "Rektalni pregled opet" kad stari "Sta?? Opet? Pa yebem ga ja..." reko "Jeste stari, opet. I ovaj put definitivno nije stavljao prst". Stari me pogleda u cudu, reko "Ne brini, pa znam razliku" i nasmijem se. Kad on se nasmija "E jesi budala yebo te grom blesava..."

[storm]

auuuuu operacija križnih ligamenata, narkoza, buđenje...i epizoda sa kateterom :face

Celuloze sve do jednog. :haya

Šta celuloze...bio blokiran od pasa nadolje...i ja se prije probudio, no što je blokada popustila

[Atomic]

auuuuu operacija križnih ligamenata, narkoza, buđenje...i epizoda sa kateterom :face

Celuloze sve do jednog. :haya

Zasto celuloze

[Iskra]

Celuloze sve do jednog. :haya

Zasto celuloze

Ma šalim se. Predeverali postoperativni a kukate radi depilacije

[Atomic]

Zasto celuloze

Ma šalim se. Predeverali postoperativni a kukate radi depilacije

Aha
Sve se to meni desilo 3X i svaki put ista scena

[uvijek_kontra]

Uh, sta reci. Ne zelim ni da pricam o tome. Nitko ne zna, osim mame. Njoj sam ispricala i hvala bogu, ko zna kakve bi posljedice imala da nismo razgovarale puno o tome.

I mislim da je strasan vec sami pokusaj kad neki matorac ogavni hoce da uznemirava djevojcicu ili djevojku ili zenu, a tek sami cin. Da sam tati rekla sta mi se moglo desit, ja ne znam sta bi bilo. A da je deda znao, ubio bi ga. I to njegov vrsnjak. Meni ne znam jel bilo 15, a njemu 70 ako ne i vise. Srecom uspjela sam pobjeci i istrgati se iz ruku, ne znam sta bi se desilo da nisam. I sto je najgore, usred bijela dana, krenula ka baki.

I noc kad mi je baka umrla. Ne mogu da pricam o tome, evo suze mi krenuse od niceg.

A ono sto mi je u poslednjih par godina najteze palo i remetilo mi svaki moj dan je udes koji sam imala. Hitna kola uzela mi prednost, s jednosmerne ceste i direkt u moja vrata. Sjecam se samo mame, kaze, vid budale, nece se... zaustavit vec nije imala vremena vise da izgovori. Auto totalka. Ponasanje vozaca katastrofa. Ne znam odakle mi snaga da vrisnem nek ostavi mamu na miru i ne dere se na nju jer je njegova krivica i tu pocnem povracat i samo se srusim.

Covjek jos popio, nije bio na radnoj duznosti vec privatno vozio neke zube valjda.. nebitno. I da je stvar jos gora, ja dosla prije s odmora jer sam pricala s mamom i veli zvao je doktor da dodje, za kosti pregled imala i veli pricao mi o nekim stadijima. Ja kad sam to cula, srce mi je stalo. Za pola sata vec sam bila na zeljeznickoj i uvece kuci, da mogu sutra dan sa njom, ne daj boze najgoreg. I krenule smo prvo kod naseg dr. pa cemo u Velenje. Kontam brat ide u skolu, mogo je s nama da se ne vozi vlakom, vruce je. Dvaput ga zovem, on meni dvaput kaze, necu s vama, idem s vlakom. I ja mu maltene naredim da mora s nama i krenemo po njega i 10m od njega desi se udes. Sve je vidio. I zato ja kazem, ne mozes pobjec od onog sto ti gepira.

Tri sedmice spavala sam u sobi za goste jer nisam se mogla micat i popet na sprat. Grudni kos mi je bio crne, zute boje od pasa, a mama i dan danas ima posljedice na nogi.
Nisam od tad sjela u auto da vozim, trebalo mi je vise od dvije godine da normalno sjednem s nekim i ne dozivljavam napade panike svaki put kad predje 50 il preduhitri nekog. I sad se nocu probudim, sanjam da mi kocnice ne rade, da ne mogu otvorit vrata i tako..

Kad mi je macak Miso uginuo na rukama u teskim mukama, poslije tri uzasne sedmice.. trebalo mi je tjedan dana da se sastavim. Svaka cast veterinarima i doktorima, ne znam kako zive sa tim.

[uvijek_kontra]

I grlim vas sve i zaista ste heroji, svi redom. Kako kazu, svakom njegova muka najteza. I jako mi je zao sto ste morali dozivit sve te neprijatnosti i grozote.

[pink floydd]

I grlim vas sve i zaista ste heroji, svi redom. Kako kazu, svakom njegova muka najteza. I jako mi je zao sto ste morali dozivat sve te neprijatnosti i grozote.

[uvijek_kontra]

Da okrenem malo na salu.. kao klinki najveca mi je trauma bila kad su dosle dvije djevojke na vrata i sad, pitaju gdje je A. - moj brat najstariji. Mama bas u vrtu bila i kaze, na treningu. Dosle djevojke pitat, ciji je sad to on.

Trenirali smo tad jos karate al ne zajedno jer je on vec imao crni pojas. I kaze mama njima mozete slobodno sacekat, sad ce on. I salje mene mama biciklom po njega na trening.

Ja zurim, trcim u salu, kazem njemu. Ja se sva uspanicila, nasikirala, on se smeje. Vraze jedan. Dodosmo kuci, one dvije se upalile. Vidim s jednom razgovara u sobi, sa drugom na hodniku, lisac. Odose one kuci, obe zadovoljne. Ko zna koju lovacku im je ispricao.

[Dina]

I grlim vas sve i zaista ste heroji, svi redom. Kako kazu, svakom njegova muka najteza. I jako mi je zao sto ste morali dozivat sve te neprijatnosti i grozote.

Uhhh, strah od vožnje, čak i u taxiju, mi je dobro poznat...

[uvijek_kontra]

I grlim vas sve i zaista ste heroji, svi redom. Kako kazu, svakom njegova muka najteza. I jako mi je zao sto ste morali dozivat sve te neprijatnosti i grozote.

Uhhh, strah od vožnje, čak i u taxiju, mi je dobro poznat...

ko ne zna, ne moze shvatit. Najlakse je reci moras sjest, moras vozit. Tesko objasnit.


Pinky

[Ommadawn]

Uh, sta reci. Ne zelim ni da pricam o tome. Nitko ne zna, osim mame. Njoj sam ispricala i hvala bogu, ko zna kakve bi posljedice imala da nismo razgovarale puno o tome.

I mislim da je strasan vec sami pokusaj kad neki matorac ogavni hoce da uznemirava djevojcicu ili djevojku ili zenu, a tek sami cin. Da sam tati rekla sta mi se moglo desit, ja ne znam sta bi bilo. A da je deda znao, ubio bi ga. I to njegov vrsnjak. Meni ne znam jel bilo 15, a njemu 70 ako ne i vise. Srecom uspjela sam pobjeci i istrgati se iz ruku, ne znam sta bi se desilo da nisam. I sto je najgore, usred bijela dana, krenula ka baki.

I noc kad mi je baka umrla. Ne mogu da pricam o tome, evo suze mi krenuse od niceg.

A ono sto mi je u poslednjih par godina najteze palo i remetilo mi svaki moj dan je udes koji sam imala. Hitna kola uzela mi prednost, s jednosmerne ceste i direkt u moja vrata. Sjecam se samo mame, kaze, vid budale, nece se... zaustavit vec nije imala vremena vise da izgovori. Auto totalka. Ponasanje vozaca katastrofa. Ne znam odakle mi snaga da vrisnem nek ostavi mamu na miru i ne dere se na nju jer je njegova krivica i tu pocnem povracat i samo se srusim.

Covjek jos popio, nije bio na radnoj duznosti vec privatno vozio neke zube valjda.. nebitno. I da je stvar jos gora, ja dosla prije s odmora jer sam pricala s mamom i veli zvao je doktor da dodje, za kosti pregled imala i veli pricao mi o nekim stadijima. Ja kad sam to cula, srce mi je stalo. Za pola sata vec sam bila na zeljeznickoj i uvece kuci, da mogu sutra dan sa njom, ne daj boze najgoreg. I krenule smo prvo kod naseg dr. pa cemo u Velenje. Kontam brat ide u skolu, mogo je s nama da se ne vozi vlakom, vruce je. Dvaput ga zovem, on meni dvaput kaze, necu s vama, idem s vlakom. I ja mu maltene naredim da mora s nama i krenemo po njega i 10m od njega desi se udes. Sve je vidio. I zato ja kazem, ne mozes pobjec od onog sto ti gepira.

Tri sedmice spavala sam u sobi za goste jer nisam se mogla micat i popet na sprat. Grudni kos mi je bio crne, zute boje od pasa, a mama i dan danas ima posljedice na nogi.
Nisam od tad sjela u auto da vozim, trebalo mi je vise od dvije godine da normalno sjednem s nekim i ne dozivljavam napade panike svaki put kad predje 50 il preduhitri nekog. I sad se nocu probudim, sanjam da mi kocnice ne rade, da ne mogu otvorit vrata i tako..

Kad mi je macak Miso uginuo na rukama u teskim mukama, poslije tri uzasne sedmice.. trebalo mi je tjedan dana da se sastavim. Svaka cast veterinarima i doktorima, ne znam kako zive sa tim.

Saobraćajke je teško izbjeći. Eto jutros idem sam na posao i govorim sebi “nemoj brzo, nemoj brzo, nemoj brzo” i jedan ispred mene ide kao da nitroglicerin vozi.
I ja ga počnem preticati, pukao pravac ispred mene, nema ništa iz suprotnog pravca, osim još jednog auta na mojoj strani i kontam da ga preteknem. Puknem po gasu. Taman kad sam ga pretekao, pogledam na brzinomjer - 175 na sat.
Magla, šuma i na tom mjestu ima najviše divljih svinja.
I kontam se par minuta kasnije koji mi je moj to sve trebalo...


A tom starom od 70 godina .....

[Iskra]

Ja nešto nisam imala želju da polozim vozački. U Qatru žene voze ali rijetko, a da žensko vozi vrlo se lahko primjeti jer takav auto obično ima zatamnjena stakla. I na nagovor tate i brata ja položim ali da vozim do tog dana nisam nikad. Ne sama. Znali smo da mama ima.u zucnoj kesi kamenja i da će to morati da rješava ali uzv nije pokazivao nikakvu urgenciju. Tog dana same nas dvije kući, i ona cijeli dan ležala, mučilo je. Naglo joj je pozlilo , čim sam vidjela da povraca zeleno zutu tekućinu , odmah sam je spremila za bolnicu. Tata i brat daleko , nas dvije same...šta ću, stavim je u auto i s bismiletom za bolnicu udaljenu bar 30 minuta kroz grad. Pričam s njom, gdje te tačno boli, Evo brzo ćemo, odgovara ona meni i u jednom trenutku šuti...izgubila svijest, u licu žuta, podocnjaci modri, usne plave....Ja ne znam.ji danas kako...ali sam.nekako nazvala.doktora s kojim ona godinama.radi i rekla.mu da je dovozim u bolnicu, i poslije mi pričao kako sam hladno rekla, morat će u operacionu ovo nije samo kolecistitis( upala žučne vrecice) ovo je ruptura u razvitku. ( moguće pucanje zucnog mjehura). Znam da sam vozila zaobilaznim ulicama i da su me ljudi propustali jer su vidjeli da sam.u zurbi , nepokrivena, bez marame... i bila pred bolnicom za 15 min. Kako, sta, odakle.mi snaga i lucidnost i danas ne znam. I kad su je poveli u salu vikala sam da ne ostane nešto u zucnim vodovima, jer je to najčešća komplikacija.
U tom.trenu se nisam.plasila, ni dok sam čekala da bude gotova operacija. Ni tatu nisam zvala. Da se ne sekira..kad je sve bilo gotovo i ok, nazvala i rekla . Nije im bilo jasno da sam se usudila da vozim s njom takvim, sama...Ni sve ostalo što se.izdesavalo. tu noć zaspala ko vreća!

Ujutro sišla.na doručak, sjela i počela.vristati, mogla mi mama umrijeti. Ja na stres reagujem naknadno. U trenutku nekog dogadjaja hladna sam i sabrana. Ali poslije....totalni ptsp.

[Ommadawn]

Ja nešto nisam imala želju da polozim vozački. U Qatru žene voze ali rijetko, a da žensko vozi vrlo se lahko primjeti jer takav auto obično ima zatamnjena stakla. I na nagovor tate i brata ja položim ali da vozim do tog dana nisam nikad. Ne sama. Znali smo da mama ima.u zucnoj kesi kamenja i da će to morati da rješava ali uzv nije pokazivao nikakvu urgenciju. Tog dana same nas dvije kući, i ona cijeli dan ležala, mučilo je. Naglo joj je pozlilo , čim sam vidjela da povraca zeleno zutu tekućinu , odmah sam je spremila za bolnicu. Tata i brat daleko , nas dvije same...šta ću, stavim je u auto i s bismiletom za bolnicu udaljenu bar 30 minuta kroz grad. Pričam s njom, gdje te tačno boli, Evo brzo ćemo, odgovara ona meni i u jednom trenutku šuti...izgubila svijest, u licu žuta, podocnjaci modri, usne plave....Ja ne znam.ji danas kako...ali sam.nekako nazvala.doktora s kojim ona godinama.radi i rekla.mu da je dovozim u bolnicu, i poslije mi pričao kako sam hladno rekla, morat će u operacionu ovo nije samo kolecistitis( upala žučne vrecice) ovo je ruptura u razvitku. ( moguće pucanje zucnog mjehura). Znam da sam vozila zaobilaznim ulicama i da su me ljudi propustali jer su vidjeli da sam.u zurbi , nepokrivena, bez marame... i bila pred bolnicom za 15 min. Kako, sta, odakle.mi snaga i lucidnost i danas ne znam. I kad su je poveli u salu vikala sam da ne ostane nešto u zucnim vodovima, jer je to najčešća komplikacija.
U tom.trenu se nisam.plasila, ni dok sam čekala da bude gotova operacija. Ni tatu nisam zvala. Da se ne sekira..kad je sve bilo gotovo i ok, nazvala i rekla . Nije im bilo jasno da sam se usudila da vozim s njom takvim, sama...Ni sve ostalo što se.izdesavalo. tu noć zaspala ko vreća!

Ujutro sišla.na doručak, sjela i počela.vristati, mogla mi mama umrijeti. Ja na stres reagujem naknadno. U trenutku nekog dogadjaja hladna sam i sabrana. Ali poslije....totalni ptsp.

Isto tako i ja. Tek naknadno reagujem.
Kad je nena umrla i ja i sestra starog vodimo u bolnicu gdje je ležala. Ja starog i amidžu držim, oni se jedva na nogama drže. Došao kasnije kući, legao i zaspao. Ujutro ustao, ispričao kćerki šta i kako, ona se rasplakala, je li, i odem u kupatilo, istuširam se, dođem, stavim kafu da se kuha, napravim doručak, sjednem za stol da jedem i tu totalni breakdown.
Jedva sebi došao.